Često postavljena pitanja

Koliko vožnji se može obaviti CEMT dozvolom bez povratka u državu registracije vozila, odnosno u Republiku Srbiju?

Od 1. januara 2006. godine CEMT dozvolama može se obavljati prevoz pod uslovom da:

• nakon prve vožnje sa teretom između države osnivanja i druge države članice, prevoznik može obaviti još maksimalno tri vožnje sa teretom bez povratka u državu osnivanja,

Prazne vožnje van države osnivanja se ne broje jer se ne smatraju prevozom.

• posle tih maksimalno tri vožnje sa teretom, vozilo se, puno ili prazno, mora vratiti u državu osnivanja.

Puna ili prazna vožnja koja se obavlja za ili u tranzitu kroz državu osnivanja smatra se povratkom.

Ukoliko se tranzitnom vožnjom potvrđuje povratak u državu registracije vozač treba da, u redu u koji unosi podatke o toj vožnji, u koloni “Posebna napomena” unese veliko slovo “T”, kao i vreme i mesto ulaska na teritoriju države u kojoj je vozilo registrovano.

Austrija, Grčka i Italija zahtevaju da prva vožnja iz zemlje registracije mora biti sa teretom.

Nemačka, Rusija i Turska ne prihvataju tranzit kroz zemlju registracije kao povratak nakon tri obavljene vožnje sa teretom van države registracije.

Sertifikat za priključno vozilo se odnosi isključivo na tehničke uslove za bezbedno vozilo (uređaj za zaštitu od podletanja sa zadnje strane, uređaj za bočnu zaštitu, svetla za upozorenje, reflektujuće table, uređaj za kočenje uključujući ABS) a ne i na uslove u pogledu snage motora i buke i emisije zagađivača na osnovu kojih se motorno vozilo svrstava u kategorije „EVRO III bezbedno“, „EVRO IV bezbedno“ i „EVRO V bezbedno“ vozilo. U tom smislu potpuno je bespredmetno da se za priključno vozilo vezuju EVRO standardi.

Dalje, ovakav stav kontrolnih organa pojedinih država direktno je u suprotnosti i sa Uputstvom za vladine službenike i prevoznike o primeni CEMT multilateralne kvote. Naime, u pomenutom uputstvu eksplicitno stoji da od 01.01.2009. godine počinje primena novih obrazaca sertifikata ali da sertifikati izdati pre 31.12.2008. godine, odnosno 31.03.2009. godine nastavljaju da važe. Sertifikati za priključna vozila koji u naslovu imaju „…(ZELENIJE, EURO3, EURO4…)“ jesu sertifikati koji su izdavani pre 31.12.2008. godine a koji prema pomenutom Uputstvu važe do daljnjeg jer se sertifikat za vozilo izdaje jednom i ne mora se obnavljati, osim u slučaju promene osnovnih podataka koji su naznačeni u istom.

Odgovor na ovo pitanje možete naći i na zvaničnoj internet prezentaciji Međunarodnog transportnog foruma.

Prevoznik kome je CEMT dozvola izdata može je koristi i za vozila koja su uzeta u zakup ili lizing bez vozača. Vozilo u zakupu mora biti na raspolaganju isključivo prevozniku koji ga je uzeo u zakup i njime mora upravljati vozač tog prevoznika. U vozilu se moraju nalaziti sledeći dokumenti:

• Ugovor o zakupu ili lizingu, ili overeni izvod tog ugovora u kome su navedeni naziv zakupodavca, naziv zakupca, datum i period važenja ugovora i broj šasije vozila (VIN).
• U slučaju kada vozač nije lice koje je zakupilo vozilo, Ugovor o radu vozača ili overeni izvod tog ugovora u kome su navedeni ime poslodavca, ime radnika i datum i period važenja ugovora ili skorašnji odsečak liste za platu.

Ako je potrebno, ekvivalentna dokumenta koja izdaju nadležni organi države članice, mogu da zamene gore navedena dokumenta. Uz ta dokumenta treba da budu priloženi i prevodi barem na engleski, francuski ili nemački.

U cilju olakšanja međunarodnog prevoza u država članicama ITFa i da bi se postigla bolja iskorišćenost vozila, sledeće kategorije prevoza se izuzimaju iz režima multilateralnih i bilateralnih dozvola:

1) Prevoz tereta motornim vozilima čija najveća dozvoljena masa vozila* (Total Permissible Laden Weight – TPLW), uključujući i prikolice, ne prelazi 3,5 tona. (Italija je stavila rezervu)
2) Povremeni prevoz tereta od ili do aerodroma, u slučaju skretanja vazduhoplova sa redovnog leta. (Nemačka i Rusija su stavile rezervu)
3) Prevoz havarisanih vozila ili vozila za popravku i prevoz servisno-remontnih vozila za popravku vozila u kvaru.
4) Kretanje praznog teretnog vozila poslatog da zameni vozilo koje je otkazalo u nekoj drugoj državi, kao i povratna vožnja vozila nakon njegove popravke.
5) Prevoz živih životinja u vozilima specijalno proizvedenim za tu svrhu ili trajno prerađenim za tu svrhu i priznatim kao takvim od nadležnih organa država članice. (Austrija, Češka, Estonija, Francuska, Italija, Mađarska, Nemačka, Poljska, Rusija i Švajcarska stavile su rezervu)
6) Prevoz rezervnih delova i namirnica za prekookeanske brodove i avione . (Češka, Nemačka i Rusija stavile su rezervu)
7) Prevoz medicinskog materijala i opreme potrebne u hitnim slučajevima, naročito u slučaju prirodnih katastrofa i u humanitarne svrhe.
8) Prevoz u nekomercijalne svrhe radova i umetničkih predmeta namenjenih za sajmove i izložbe. (Nemačka je stavila rezervu)
9) Prevoz u nekomercijalne svrhe predmeta, opreme i životinja za pozorišne, muzičke, filmske, sportske ili cirkuske predstave i manifestacije, sajmove, kao i opreme neophodne za snimanje radio programa ili za potrebe filmske ili televizijske produkcije. (Nemačka je stavila rezervu)
10) Prevoz tereta za sopstvene potrebe. (Austrija, Belorusija, Češka, Estonija, Finska, Francuska, Italija, Litvanija, Mađarska, Poljska, Portugal, Rusija, Švedska i Turska stavile su rezervu)
11) Prevoz posmrtnih ostataka.
12) Prevoz poštanskih pošiljki koji se obavlja kao javna usluga. (Austrija i Italija stavile su rezervu)
13) Prazna vožnja novonabavljenih vozila do njihovog krajnjeg odredišta. (Finska je stavila rezervu)

*najveća dozvoljena masa vozila je zbir mase vozila i nosivosti vozila

Dakle, u slučaju prevoza robe teretnim vozilima čija najveća dozvoljena masa, uključujući i priključno vozilo, ne prelazi 3,5t nije potrebna dozvola za obavljanje prevoza robe u međunarodnom drumskom saobraćaju, osim u Italiji.

Analogni tahograf beleži aktivnosti vozača na osnovu položaja preklopnika koji vozač izabere.

Preklopnik se nalazi na komandnoj tabli tahografskog uređaja i dostupan je i vozaču i članu posade. Postavljajući preklopnik u određeni položaj vozač izabira određenu aktivnost, definisanu odgovarajućim simbolom.

Svaki analogni tahograf beleži četiri aktivnosti vozača, i to:

1. upravljanja vozilom,
2. ostale radne aktivnosti – sve radne aktivnosti osim upravljanja vozilom, uključujući i sve poslove za istog ili drugog poslodavca, u ili izvan sektora transporta,
3. raspoloživost – podrazumeva vreme, osim pauza, dnevnih i nedeljnih odmora, tokom koga vozač ne mora da bude na svom radnom mestu, ali mora da bude raspoloživ da započne ili nastavi sa upravljanjem vozilom ili obavljanjem ostalih radnih aktivnosti (vreme kada vozač prati vozilo dok se prevozi trajektom ili železnicom, vreme čekanja na graničnim prelazima, kao i vreme tokom zabrana kretanja vozila, a u slučaju višečlanih posada, to je vreme provedeno na sedištu ili ležaju u kabini vozila koje je u pokretu),
4. odmor – je neprekidni vremenski period tokom koga vozač može slobodno da raspolaže svojim vremenom.

Oznake tj. simboli koji se koriste kod analognih tahografa za označavanje aktivnosti vozača i članova posade su:

Većina analognih tahografa su „automatski“. Ovo znači da tahograf automatski beleži aktivnost „upravljanja vozilom“ kada je vozilo u pokretu, odnosno aktivnost na koju je postavljen preklopnik kada vozilo nije u pokretu.

Ako analogni tahograf ima mogućnost beleženja aktivnosti višečlane posade, odnosno dva vozača, postoje dva preklopnika. Za člana posade tahograf može da beleži „ostale radne aktivnosti“, „raspoloživost“ ili „odmor“. U trenutku zamene vozača, tahografske listiće takođe treba zameniti.

Vozač je u obavezi da, pravovremenim i pravilnim postavljanjem preklopnika, omogući pravilno i tačno evidentiranje njegovih aktivnosti.

Prema članu 6. stav 5. Pravilnika o načinu korišćenja tahografa („Sl. glasnik RS“, br. 43/2011) odgovarajući tahografski listić je listić koji ima:

1. odobrenje tipa;
2. odštampanu oznaku tipa tahografa (“e” oznaku i prve dve cifre u nastavku) u kojima listić može da se koristi;
3. gornju granicu mernog opsega brzine koja se poklapa sa najvećom dozvoljenom brzinom tahografa.

Svi analogni tahografi imaju odobrenje tipa “e” (na primer e1 23) i maksimalnu brzinu V_max koja je najčešće V_max = 125 km/h. Ovi podaci se nalaze na pločici koja je vidljiva kada se otvori kućište tahografa ili modularna kaseta.

Informacija o gornjoj granici mernog opsega brzine listića odštampana je na prednjoj strani tahografskog listića (vidi sliku 1a), dok su na poleđini tahografskog listića odštampane oznake tipa tahografa u kojima listić može da se koristi (vidu sliku 1b.).

Slika 1a	Slika 1b

Kada se vrši ručni unos aktivnosti na tahografski listić?

Kod većine tahografskih listića, najčešće na poleđini (zadnjoj strani), postoji prostor predviđen za ručni unos aktivnosti.

Vozač je u obavezi da ručno evidentira svoje aktivnosti u slučaju:

• neispravnosti uređaja,
• obavljanja drugih (ostalih) radnih aktivnosti dalje od vozila, ili
• napuštanja i udaljavanja od vozila, kada ne može da koristi tahograf.

Prema članu 11. Uredbom o vremenima odmora i upravljanja vozača motornih vozila kada obavljaju međunarodni prevoz, kao i o primeni sistema digitalnih tahografa („Sl. glasnik RS“, br. 54/2010) između ostalog propisano je da je, ukoliko je vozač upravljao vozilom obavljajući prevoze koji ne podležu pravilima o vremenu upravljanja, pauzama i odmorima, odnosno ukoliko je obavljao ostale aktivnosti osim upravljanja vozilom ili bio raspoloživ, prevoznik dužan da za svaki takav period vozaču izda Potvrdu o odsustvovanju vozača na definisanom obrascu. Potvrda o odsustvovanju vozača čuva se uz originalni tahografski listić. Zbog ovog pravila, neki prevoznici mogu zahtevati od vozača da, pre nego što mu izdaju Potvrdu, vozač ručno, na poleđini tahografskog listića, evidentira aktivnosti za koju mu se izdaje Potvrda.

Slika 5. Primer ručnog unosa aktivnosti vozača zbog neispravnosti tahografa

Na slici 5. dat je primer ručnog unosa aktivnosti vozača zbog neispravnosti tahografa. Vozač je uočio neispravnost u 12h nakon čega je nastavio ručno da beleži svoje aktivnosti do 18.30h kada je završio radni dan. Vozač je takođe pribeležio i razlog ručnog unosa. Aktivnosti vozača pre nego što je uočena neispravnost beležio je tahograf na prednjoj strani tahografskog listića.

Slika 6. Primer ručnog unosa aktivnosti vozača pre započinjanja dnevnog vremena upravljanja

Na slici 6. dat je primer ručnog unosa na poleđini tahografskog listića vozača koji je svoj radni dan započeo u 6h obavljajući ostale radne aktivnosti dalje od vozila i to do 7h. Vozač je završio svoj radni dan u 16h s tim što je od 15 – 16h obavljao ostale radne aktivnosti dalje od vozila. Aktivnosti vozača u periodu od 7 – 15h beležio je tahograf na prednjoj strani tahografskog listića.

Koje su obaveze vozača prema nadležnim kontrolnim organima?

Prema članu 11. Uredbe o vremenu odmora i upravljanja vozača motornih vozila kada obavljaju međunarodni prevoz, kao i o primeni sistema digitalnih tahografa (“Sl. glasnik RS”, br. 54/2010) vozač je dužan da, na zahtev nadležnog organa, dâ na uvid tahografske listiće sa svim pisanim zabeleškama, kao i potvrde o odsustvovanju vozača i to za tekući dan i prethodnih 28 dana.

Važno je napomenuti i da je članom 23. Pravilnika o načinu korišćenja tahografa (“Sl. glasnik RS”, br. 43/2011) propisano da ako ovlašćeno službeno lice, prilikom nadzora na putu, zahteva otvaranje analognog tahografa i vađenje tekućeg tahografskog listića radi vizuelne kontrole, po završetku kontrole, dužno je da tu radnju overi, najmanje, potpisom na poleđini tahografskog listića.

Kako se obračunavaju bonusi i malusi u osiguranju od autoodgovornosti?

Način obračunavanja bonusa i malusa u osiguranju od autoodgovornosti definisani su Odlukom o osnovnim kriterijumima bonus-malus sistema, podacima za primenu tog sistema i najvišem bonusu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2010, 60/2011 i 84/2020).

Bonus-malus sistemom smatra se utvrđivanje visine premije osiguranja od autoodgovornosti određenog vozila primenom odgovarajućeg premijskog sistema u zavisnosti od toga da li je osiguranik u prethodnom periodu imao prijavljenu štetu po osnovu ovog osiguranja za to vozilo a za koju je on odgovoran.

Prijavljenom štetom smatra se šteta koja je u prethodnom periodu rešena (delimično ili u celosti) ili rezervisana, a za koju je društvo za osiguranje utvrdilo odgovornost osiguranika društva.
Prethodni period je sledeći period:

–    za ugovore o osiguranju zaključene od 1. februara do 30. aprila tekuće godine – period od 1. januara do 31. decembra prethodne godine;
–    za ugovore o osiguranju zaključene od 1. maja do 31. jula tekuće godine – period od 1. aprila prethodne godine do 31. marta tekuće godine;
–    za ugovore o osiguranju zaključene od 1. avgusta do 31. oktobra tekuće godine – period od 1. jula prethodne godine do 30. juna tekuće godine;
–    za ugovore o osiguranju zaključene od 1. novembra tekuće godine do 31. januara naredne godine – period od 1. oktobra prethodne godine do 30. septembra tekuće godine.

Visina premije koja se ugovara primenom bonus-malus sistema utvrđuje se kao proizvod premije osnovnog (četvrtog) premijskog stepena i koeficijenta premijskog stepena iz Tabele 1., a prema sledećem obrascu:         Pbm = Po * ki

pri čemu je:
Pbm – premija utvrđena primenom bonus-malus sistema,
Po – premija osnovnog (četvrtog) premijskog stepena,
ki – koeficijent.

Tabela 1.: Koeficijenti premijskih stepena

Društvo za osiguranje ugovara premiju osiguranja od autoodgovornosti osnovnog (četvrtog) premijskog stepena sa osiguranikom koji:
–    prvi put za određeno vozilo zaključuje ovo osiguranje;
–    prvi put za novonabavljeno (novo ili već korišćeno) vozilo zaključuje ovo osiguranje a nema pravo prenosa premije odgovarajućeg premijskog stepena u skladu sa ovom odlukom;
–    obnavlja ovo osiguranje koje je bilo zaključeno na period kraći od jedne godine ako za to osiguranje nije prijavljena šteta, a nema pravo prenosa premije odgovarajućeg premijskog stepena u skladu sa ovom odlukom;
–    ima prekid u ovom osiguranju u okviru iste premijske grupe duži od tri godine.

Ako je osiguranje od autoodgovornosti za određeno vozilo zaključeno na period od najmanje godinu dana a u prethodnom periodu nije bilo prijavljenih šteta, odnosno ako prekid ovog osiguranja nije trajao duže od tri godine, a od početka važenja prethodne polise do isteka prethodnog perioda nije bilo prijavljenih šteta – osiguraniku se za sledeći period tog osiguranja odobrava jedan premijski stepen niže od premijskog stepena po prethodnoj polisi, a najviše do prvog premijskog stepena (najviši bonus).

U slučaju da je u prethodnom periodu bilo prijavljenih šteta bez obzira na trajanje osiguranja od autoodgovornosti po kom su prijavljene štete – za svaku prijavljenu štetu u tom periodu osiguranik se pomera za tri premijska stepena više (malus) od premijskog stepena po prethodnoj polisi koja je bila zaključena na period od najmanje godinu dana, a najviše do dvanaestog premijskog stepena.

Pravo na premiju odgovarajućeg premijskog stepena bonus-malus sistema odnosi se na postojećeg vlasnika vozila i ne može se preneti na novog vlasnika tog vozila.

Izuzetno, prava i obaveze po osnovu premije odgovarajućeg premijskog stepena bonus-malus sistema prenose se na lice koje stiče pravo svojine na vozilu za koje je imalo ovlašćenje držanja i korišćenja po osnovu ugovora o finansijskom lizingu, odnosno zakupu.

Ako je vozilo predmet ugovora o finansijskom lizingu, odnosno zakupu bonus-malus sistem se primenjuje na lica koja imaju ovlašćenje držanja i korišćenja ovog vozila.

PRIMER:

Danas, kada odete da uplatite premiju osiguranja od autodgovornosti polazite od vrednosti premije osnovnog (četvrtog) premijskog stepena koji nosi koeficijent 1.
Ukoliko u predhodnom periodu, koji je gore definisan:
A)    niste imali prijavljenih šteta biće vam odobreno pomeranje za jedan premijski stepen niže (stepen 3), što znači ostvarivanje popusta 5% od vrednosti premije osnovnog stepena;
B)    imate prijavljenu štetu pomerićete se za tri premijska stepena više (4+3 = stepen 7), što znači da ćete platiti za 50% veću premiju osiguranja.

Napomena: svake sledeće godine počinjete od premijskog stepena po predhodnoj polisi (iz ovog primera od 3 ili od 7) i u odnosu na njega se pomerati za premijski stepen više/niže u zavisnosti od toga da li ste u predhodnom periodu imali prijavljenih šteta.